Odličan način da postignete kondiciju i vitku liniju. Ovaj vid vežbanja sve više potiskuje trčanje, jer iziskuje mnogo manje napora, ne zahteva posebne pripreme i manje opterećuje zglobove i kolena.
Brzo hodanje nije samo dobar način za postizanje i održavanje kondicije, već odlično utiče na psihičko i emocionalno stanje organizma. Ovaj vid rekreacije sve više potiskuje trčanje, prvenstveno zato što se manje opterećuju zglobovi i kolena. Osim toga, ne iziskuje mnogo napora, niti zahteva posebne pripreme. Gde god da se uputite, na posao, pijacu ili u šetnju, samo malo pojačajte tempo hodanja i rekreacija je počela.
Koliko je brzo hodanje postalo popularno, dokazuju brojne poznate ličnosti, poput Madone, Hajdi Klum i Kristi Tarlington, koje su ovu aktivnost uključile u svoj svakodnevni režim vežbanja.
Srcu prija žustar korak
Pored toga što omogućava da se bez mnogo napora postigne dobra kondicija, brzo hodanje odlično utiče na kardiovaskularni sistem tako što smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Istraživanja su pokazala da samo tri sata brzog hoda nedeljno smanjuju rizik od srčanog infarkta za čak 30 do 40 odsto. Osim toga, brzo hodanje poboljšava cirkulaciju, ubrzava metabolizam i jača kosti, što je odlična prevencija od osteoporoze. Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu potvrdili su da 30 do 60 minuta žustrog hoda dnevno donosi odlične rezultate, čak i bez menjanja stila života.
Žustar hod, takođe, smanjuje stres, popravlja raspoloženje i blagotvorno utiče na ritam spavanja. Naime, istraživanja su ukazala na vezu između hodanja i sna: što više hoda, manje nesanice.
Zagrevanje je obavezno
Rekreativno brzo hodanje ne zahteva od vas da se krećete kao profesionalci na atletskim takmičenjima. Ne morate energično da pomerate kukove i zadnjicu jer je takav stil, ipak, rezerviran za sportiste.
Da biste poboljšali učinak vežbanja, vremenom, kad ovladate tehnikom, možete da ubrzate korak, ali samo ako vam to ne predstavlja napor. Brže hodanje jednostavno treba da postane prirodna kretnja, a ne isforsirana radnja. Za početak, bilo bi dobro da hodate oko kilometar i po, i to brzinom koja vam najviše odgovara. Ukoliko imate vremena, hodajte bar tri puta nedeljno, a kada steknete kondiciju, postepeno produžavajte vreme.
Kao i kod drugih oblika vežbanja, tako i pre brzog hodanja morate da zagrejete i istegnete mišiće da biste sprečili eventualne ozlede.
Savladajte tehniku hodanja
Da bi trening imao efekta, pridržavajte se sledećih saveta:
- Hodajte kao da vam noge počinju od struka i istežite bokove.
- Pri hodanju prvo stanite na petu, potom prebacujte težinu na tabane, a korak završavate na prstima.
- Drugu nogu dižite tek kada vam je noga kojom gazite potpuno na tlu.
- Probajte da opustite čitavo telo, gledajte napred i dišite ujednačeno.
- Ruke držite pod uglom od 90 stepeni i bliže grudnom košu.
