Čovečanstvo je danas više nego ikad izloženo stresu. Iz dana u dan povećava se broj psihosomatskih, hroničnih i teških oboljenja srazmerno napetosti koju manje-više oseća većina ljudi, nezavisno od godina, zdravstvenog stanja, finansijske situacije ili stila života. Moderan čovek naučio je da se “relaksira” uz zabavu, muziku, knjige, tv program ili bilo šta drugo što mu skreće pažnju sa njegovih tenzija i nezadovoljstava. Međutim, to je samo prividno opuštanje.
Zaokupljen tako novim čulnim nadražajima (bilo da je to neki dobar film ili dnevne novine), čovek kao da iznova beži od samog sebe. Misleći da se relaksira, on zapravo puni svoj um novim sadržajima, rasipa svoju energiju, a napetost ostaje duboko zakopana ili privremeno “zaboravljena”. (ovde se o zabavi ne govori u negativnom smislu, već se samo ističe razlika između potpune relaksacije i površnog opuštanja). Čak i u snu, umom neprestano kruže brige i potisnuta osećanja. Tako se čovek današnjice vrti stalno u krug, trčeći za svojim repom, ali bežeći od samoga sebe.
Nemogućnost da mirno prihvatimo sve što nam se u životu dešava, kako bismo iz toga učili i sazrevali, dovodi nas u stanje neprestane brige o sutrašnjici ili žala za prošlošću. Po nekom univerzalnom pravilu, što više oko nečega brinemo, pridajemo mu podsvesno sve veću važnost i to onda dobija na svojoj težini. Kad god smo nezadovoljni ili gnevni na postojeću situaciju, obično se dešava da ona ne prestaje, već, naprotiv, biva sve teža i sve nam više smeta. Tek sa prihvatanjem svega što nam život pruža, možemo se izdići iznad stresnih situacija i tek tada ćemo prestati da ih privlačimo kao magnet.
Stanje mira može se pronaći jedino iznutra, nikada izvan – tome nas uči joga. Niko nam ne može osigurati mir u srcu, osim nas samih. Religije u tome nisu uspele, kao što ni države nisu uspele da obezbede mir među ljudima. Kada čovek kao pojedinac uspe da ostvari stanje mira, jedino tada će društvo moći da se oslobodi kolektivne psihičke napetosti. A do tada, na nama kao individuama je da pronađemo način da dopremo do sebe i ostvarimo unutrašnji mir.
Joga Nidra može u tome da nam pomogne – da posluži kao jedno od sredstava za ostvarivanje unutrašnjeg mira. Tek kada se oslobodimo nataloženih fizičkih tenzija i potisnutih emocija, možemo razmišljati o životu bez stresa.
Joga Nidra
Joga Nidra prevodi se sa Sanskrita kao psihički, svesni san jogina. Ovaj metod duboke svesne relaksacije vodi poreklo iz drevnih tantričkih tradicija, a samu tehniku je sistematizovao u 20-tom veku Swami Satyananda Saraswati (1923-2009), veliki jogin i tantrik iz Almore u Indiji. On je definisao Joga Nidru kao relaksaciju postignutu sabranošću uma.
Joga Nidra dovodi do oslobađanja mišićnih, emotivnih i mentalnih tenzija. Kako do toga uopšte dolazi?
Utvrđenim kruženjem svesti po telu dolazi do opuštanja mišićnih tenzija. Kada umirimo telo i usredsredimo na njega svoju pažnju, dolazi do somatopsihičkog efekta – preko tela delujemo na smirivanje uma.
Jogička filosofija, kao i moderna psihologija, razlikuju tri stanja svesti: svesno, podsvesno i nesvesno. Svakom od ovih stanja svesti odgovara određena električna aktivnost neurona u mozgu prikazana u sledećoj tabeli:
Kao što se vidi iz tabele, Joga Nidra predstavlja granicu između budnosti i sanjanja. Kada je telo potpuno opušteno i sva čula povučena (osim čula sluha, kako ne bismo zaspali), um se smiruje i usporavaju se moždani talasi. U početku su Alfa talasi dominantni i to stanje naziva se hipnagognim stanjem svesti. Vremensko trajanje ovog stanja svesti je obično od 3 do 5 minuta. Nakon toga, svest se povlači i padamo u san. Međutim, cilj Joga Nidre je da se ova granica između budnosti i snova što više produži. U početku će to možda biti teško, ali nakon nekog vremena, svest uspeva da ostane budna, pa čak i kada se aktivnost mozga uspori do Theta i Delta talasa, što se dešava u dubokom stanju Joga Nidre ili u stanju meditacije. Ponekad će naša svest u toku vežbe da se smenjuje i kruži od Beta do Theta talasa, odnosno od budnog stanja do stanja sna. Ali, ako uspemo da ostanemo sve vreme svesni sa punom pažnjom, ostvarićemo puno iskustvo Joga Nidre.
Kada čovek jako umoran legne na spavanje obično odmah utone u san, prelazeći direktno sa Beta na Theta talase. Preskačući tako Alfa stanje, dešava se da ljudi ujutro ustaju umorniji nego što su legli. Upravo nam Alfa, a zatim i dublja stanja svesti, omogućavaju da se rešimo trostruke napetosti: fizičke, mentalne i emotivne.
Ukoliko u toku Joga Nidre uspemo da održimo svesnost prolazeći kroz dublje nivoe svesti, npr. kada je moždana aktivnost na Theta talasima, tada dolazi do oslobađanja svega onog što je duboko potisnuto u nama (emocije, želje i strahovi) i što iz naše podsvesti rukovodi našim svakodnevnim životom, navikama, reakcijama i slično. Ako se desi da zaspemo, relaksacija će se ostvariti samo na fizičkom nivou, mada je ponekad i samo to dovoljno – telo i um uvek utiču jedno na drugo, pa će opušteno telo opustiti i naše druge aspekte.
Kažu da jedan sat Joga Nidre, ako se postigne potpuna relaksacija, zamenjuje četiri sata konvencionalnog spavanja.
Efekte joga Nidre možete iskusiti u sklopu časova joge u Centru Life, radnim danima u terminu 20.45h. Časovi traju sat i po vremena, gde je prvih sat vremena rezervisano za Hatha jogu, a poslednjih pola sata za opuštanje uz joga Nidru.
Urednici teksta jogin Katarina Golić i jogin Vesko Minčić
Izvor: niki.savitrijoga
