Dijabetes melitus je stanje hronične hiperglikemije uzrokovano delovanjem genskih i mnogobrojnih činilaca sredine koji najčešće deluju zajednički. Nastaje usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina koji dovodi do poremećaja u metabolizmu glikoze, masti i belančevina. Dijabetes se manifestuje kliničkom slikom, a u toku bolesti se progestivno razvijaju mikroangiopatije i ateroslkeroza.
Dijabetes postoji kod svih naroda, rasa i u svim zemljama sveta. Dijabetes se moze podeliti u dve osnovne grupe ove bolesti: insulin zavisni dijabet (TIP I) i insulin nezavisni dijabet (TIP II).
– Insulin zavisni dijabet (TIP I): je teži oblik bolesti koji nastaje akutno i od samog početka zahteva lečenje insulinom. Javlja se obično kod dece i omladine, a redje kod starijih. On predstavlja grupu sindroma koji zajednički imaju za podlogu organsko razaranje endokrinog pankreasa, najčešće procesima autoimuniteta koji su obično povezani sa virusnom infekcijom. Ovaj oblik obuhvata oko 10% celokupnog dijabetesa.
– Insulin nezavisni dijabet (TIP II): je znatno blaže prirode sa hroničnim početkom i tokom. To je u stvari dijabetes koji se sreće u svakodnevnoj praksi odraslih. Obuhvata oko 90% ukupnog dijabetesa i javlja se kod osoba srednjih i starijih godina. Insulin nezavisni dijabet je nasledno oboljenje u najvećem broju slučajeva, mada smatra se da verovatno faktori sredine svojim hroničnim i dugotrajnim dejstvom deluju na nasledno oštećen pankreas, tako da se dijabetes klinički kasno manifestuje.
Prekomerna i/ili nepravilna ishrana pogoduje razvoju gojaznosti i nastanku dijabetesa. Dugotrajno unošenje većih količina hrane opterećuje endokrini pankreas, a naročito prekomerna upotreba koncentrovanih ugljenih hidrata, a pre svega šećera jer zahtevaju pojačano lučenje insulina. Gojaznost je još jedan od etiopatogenskih faktora dijabetesa. Postoji mogućnost da postoji genetska predispozicija za udruženost ova dva oboljenja. Urbanizacija, nagomilanost stanovništva u velikim gradovima dovodi do smanjene potrebe za kretanjem, a ima i negativan psihički uticaj, sve praćeno konzumacijom većih količina hrane, koja je visoko koncentrovana bez svežih sastojaka i energetske vrednosti veće nego što je potrebno.
Klinički znaci dijabetesa: HIPERGLIKEMIJA (povećanje koncentracije glikoze u krvi- 6,6 mmol\l), GLIKOZURIJA (izlučivanje glikoze putem mokraće, kad glikemija predje 10,0 mmol\l), POLIURIJA (pojačano mokrenje), POLIDISPIJA (povećana žedj), POLIFAGIJA (povećana glad), gubitak u masi tela, malaksalost i opšta slabost, suva koža i sluznice…
Dijabetes oštećuje krvne sudove, ova oštećenja možemo podeliti u dve grupe:
1. Oštećenje malih krvnih sudova
2. Oštećenje srednjih i velikih krvnih sudova u smislu ateroskleroze (angina pektoris, infarkt) i utiče na lakše izazivanje infekcija.
Lečenje dijabetesa se sastoji u primeni opštih mera: (koje uključuju PROGRAMIRANU FIZICKU AKTIVNOST pored higijenskih mera izbegavanje ekscesa naročito kad su u pitanju alkohol i duvan…) dijete, lekova (oralnih antidijabetika i insulina).
STANDARDNA DIJETA ZA DIJABETIČARE OD 8500 J
- Ugljeni hidrati 260g 4400 J 52% Ukupno džula
- Belančevine 85g 1450 J 17% Ukupno džula
- Masti 70g 2650 J 31% Ukupno džula
8:00 Časova doručak
- Hleb 80g
- Mleko 250g
- Maslac 10g
- Mladi kravlji sir, šunka, 50g ili sir
14:00 Časova ručak
- Hleb 80g
- Supa
- Varivo
- Meso 150g
- Salata bez ulja po volji
- Voće ili kompot 200g bez šećera
20:00 Časova večera
- Hleb 70g
- Varivo 3\4 obroka
- Meso 80g
- Salata bez ulja 80g po volji
- Mleko 250g
Umesto variva i mesa hladna večera:
- Mladi kravlji sir, posna 100g šunka ili dva jajeta
- Maslac 10g
U 11h i 17h užina voće 100g, bela ili crna kafa sa 1-2 biskvita bez šećera
FIZIČKA AKTIVNOST
Umerena fizička aktivnost korisna je zato što poboljšava metabolizam glikoze u mišićima, tako da se smanjuje potreba za endogenim insulinom. Ovo je značajno za bolesnike koji se bave intelektualnim radom. Medjutim naporni fizički rad nije pogodan naročito ako je povezan sa terenskom službom (loši higijenski uslovi – infekcije).
Dakle, kada lekar posavetuje obolelog da može i MORA da se bavi fizičkom aktivnošću odnosno sportsko zdravstvnom rekreacijom pravi se program individualnog treninga za obolelog (saradnja sa endokrinologom je poželjna).
Prilikom programiranja treba se pridržavati nekih malih specifičnostima:
Vežbanje bi trebalo da se odvija 45 min. dnevno, 4-5 puta nedeljno, trening bi se sastojao iz dva dela: 25 min (početak i kraj svakog dela, ukupno) vežbe aerobne gimnastike (vežbe za zagrevanje, trčkaranje u mestu, vežbe za struk, ruke, noge, ramena, trbuh i ledja i vežbe za opuštanje) i 20 min strogo individualno programiranih na FS do maximalno 70% maximalne srčane frekvencije – u stalnom programu rekreacije (i to na početnom programu odnos itenzitet vreme treba da bude 3:1, sa pomeranjem na odnos 1:3 u toku stalnog programa rekreacije) a oblik aktivnosti je naizmenično HODANJE I TRČANJE.
Tekst pisao: Miloš Menković, trener Centra Life
