Povećanju opšteg i zdravstvenog standarda, kao i zahvaljujući stalnom napretku medicine, prosečna dužina života je u stalnom laganom porastu, ali kvalitet života, posebno u starosti, ne prati ovaj trend. Zato globalna strategija Svetske zdravstvene organizacije u zaštiti zdravlja stanovnistva nije više samo “dodavanje godina životu“, već i “dodavanje života godinama“.
Starenje je biološki proces koji ranije ili kasnije neminovno zahvata ljudski organizam i iz jednog perioda života koji odlikuje zrelost, snaga i vitalnost prevodi ga u drugi period, kada se životna aktivnost smanjuje, odnosno kada nastupa starost. Starost je razdoblje života čoveka u toku koga se on menja kako u fizičkom tako i u psihičkom pogledu. Nema pouzano utvrdjenih uzroka koji dovode do starenja, ali je ono rezultat iterakcije najmanje četiri razloga: priparnog starenja (koje je determinisano naslednim faktorima), sekundarno (udruženi efekti različitih trauma), psihološka promena (stres, usamljenost, gubitak posla…) i fiziološkog propadanja (gubitak rezervi snage, imuniteta, promena metabolizma…).
Mnogi autori dele starost na tri razdoblja:
1. Prvi – klimakterijum – pocinje sa gašenjem seksualnih aktivnosti posle 45-50 dodine. On transparentnije nastaje kod žena sa mnogo više fizičkih i psihičkih tegoba nego kod muškaraca.
2. Drugi – involucija – odlikuje se smanjenim prometom materija. Nastaje smanjena sposobnost regeneracije tkiva, često dolazi do depresije, apatije, osećanja usamljnosti, naročito po prestanku obavljanja posla – penzinisanju.
3. Treći – senilnost – u kome dolazi do smanjenja pamćenja, usporavanja intelektualnih aktivnosti i nesposobnost prilagodjavanja na nove životne uslove.
Individualni program rekreacije
Sa aspekta tima koji treba da prihvati stariju osobu i sastavlja joj individualni program rekreacije bitne su sledeće zdravstvene, morfofunkionalne i motoričke karakteristike starijeg životnog doba:
1. smanjeni minutni volumen srca (smanjena SFmax i smanjen udarni volumen UV)
2. loša kapilarizacija perifernih delova tela
3. povećanje opterećenja srca zbog arterioskleroze (povećanje krvnog pritiska – hipertenzija)
4. slabljenje samog srca zbog povećanja vezivnog tkiva u njemu (umesto mišićnog)
5. smanjenje svih respiratornih funkcija
6. involucijski procesi na neuro-mišićnom sistemu i unutrašnjim organima
7. degenerativne promene zglobnih hrskavica (artoze i spondiloze)
8. kvantitativne i kvalitativne promene metaboličkih depoa i enzimskog sastava
9. postupno smanjenje količine vode, kod pedesetogodišnjaka 70%, sedamdesetogodišnjaka samo 60%)
10. smanjen bazalni metabolizam -samim tim smanjene su i kalorijske potrebe
11. razlike u funkciopnalnim sposobnostima KVS-a medju polovima sa godinama su sve manje, a kod oba pola s godinama opadaju.
12. Nastaju kolebanja neuro-vegetativne regulacije
13. veća mogućnost povredjivanja zbog:
-smanjenja sposobnosti kordinacije
-bržeg zamora
-staračke dalekovidosti
-slabljenja sluha
Već je napomenuto da se proces starenja moze usporiti sistematskim fizičkim aktivnostima, ali isto tako fizička aktivnost moze smanjiti ili čak ukloniti osnovne tegobe starosti. Ako se starija osoba obrati lekaru ili čak rekreatoru, njen program sportsko-zdravstvene rekreacije praviće se po svim pravilima algoritma programiranja sadržaja rekreacije, ali sa posebnim osvrtom pre svega na zdravstveno stanje osobe trećeg životnog doba i svih promena i rizika koje to životno doba nosi sa sobom u bavljenju rekreacijom.
Bitno je odrediti tačan intenzitet i vrstu aktivnosti
Kod osoba starijih od 50 god prilikom programiranja individualnog programa rekreacije obično se ostaje na nivou prelaznog programa, odnosno konstanta k formula Karvonena ne prelazi 0.6 , odnosno ne ide se na povećanje VO2max iznad 50ml\kgmin . Što se tiče oblika aktivnosti, vežbe koje se daju trebalo bi da stimulišu funkcionalno poboljšanje srca, krvotoka i disanja, i kao što se već zna, vežbe snage, spretnosti i brzine nisu naročito stimulativni, već se naravno, preporučuju vežbe izdržljivosti (one koje aktiviraju najmanje 1\7 celokupne muskulature, takvog intenziteta da je FS u aerobnoj zoni (do 40 godina – FS izmedju 130 I 170, od 40-50 god. FS IZMEDJU 120-150, za starost od 50-60 godina FS izmedju 115-140, a za stare izmedju 60-70 godina FS u opsegu od 110 do 120), da traju najmanje 5 min svakodnevno):
a) kaskanje, trčkaranje, pešačenje
b) vožnja bicikla
c) sobna gimnastika – vežbe istezanja (jedna anaerobna aktivnost koja se svima preporučuje)
d) skijanje (alpsko ili trčanje na skijama, uz visok oprez od povredjivanja)
e) plivanje
f) stoni tenis
g) tenis
Svakako da je najveći problem uključenje u bilo koju vrstu aktivnosti onih osoba koje se ranije nisu ni sa čim bavile, ali istovremeno tu leži i najveći profit ljudi trećeg doba: uključenje ponovo u neku grupu, osećaj pripadnosti nekome, da bi se potpuno eliminisao osećaj usamljenosti koja je najveća poteškoća starih. Možda najbolji početak je organizovanje zajedničkih šetnji. To bi trebalo da se po mogućstvu vrši u klubovima starih osoba.
Naravno, iako je sprovodjenje sportsko-zdravstvene rekreacije i ljudi trećeg doba, kao i svih ostalih rekreativaca, posao velikog tima, ovde je ipak najveća odgovornost na lekarskom delu tima zbog svih specifičnosti i rizika koje sa sobom nosi starenje, cak i uz maksimalno profesionalno sačinjen program vežbanja i uz stalno sprovodjenje kontrole i samokontrole.
Tekst pisao: Miloš Menković, trener Centra Life
