Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na zdravlje, a deo problema potiče od “tehnološke invazije na spavaću sobu” jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni svuda oko nas.
Pri univerzitetu u Sidneju (Australija) otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje, gde će naučnici, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, demencija i manijakalna depresija.
Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.
“Poznato je da kod većine tih bolesti i poremećaja jedan od glavnih i najvažnijih simptoma jeste poremećen ciklus sna i budnosti”, kaže Naomi Rodžers, šefica laboratorije koja će vršiti ispitivanja i dodaje da se “vrlo često dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću”.
Rodžersova, takođe, ističe da su prisutni i brojni poremećaji samog sna i da naučnike zanima da li ti poremećaji u učvršćivanju sna ili u ciklusu sna i budnosti mogu da posluže kao najava ozbiljnih oboljenja.
Ona kaže da mnogi ljudi zanemaruju ogromnu važnost sna za funkcionisanje organizma.
“Znamo da je to period odmora i oporavka mozga, a veruje se da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamćenje – mozak tada “sređuje” podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana”, ističe Rodžersova.
Prema njenim rečima, neka ispitivanja pokazala su da nedostatak sna može poremetiti proces učenja i pamćenja, a san, takođe, oporavlja telo i različite segmente metabolizma.
Kod dece se, na primer, noću u snu luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najviše rastu u snu i zato australijska naučnica naglašava da je veoma važno da povedemo računa o spavanju.
Ona, takođe, kaže da je najbolje ako osoba može da odspava osam sati u jednom dahu iako u savremenom društvu mnogi to ne mogu sebi da priušte.
Ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo stručnjaci savetuju da probaju da barem odremaju tokom dana i tako probaju da nadoknade manjak sna.
Za one koji rade noćne smene i zato moraju da spavaju danju, veoma je dobro da probaju da odremaju nekoliko sati pre odlaska na posao jer će im to pomoći da ostanu i budniji i bezbedniji tokom noći.
U studiji tima naučnika sa američkog univerziteta Prinston navodi se da nedovoljno spavanje može da utiče da mozak prestane da prozvodi nove ćelije, odnosno, da utiče na deo mozga koji je zadužen za pamćenje.
Stručnjaci, takođe, navode da tinejdžeri koji malo spavaju, pored toga što time nerviraju roditelje i što su pospani u školi, mogu dobiti i visok pritisak.
Bez obzira na pol, telesnu težinu i socioekonomski status, mladi koji malo ili loše spavaju i do tri puta su podložniji hipertenziji.
Tinejdžeri koji spavaju manje od šest i po sati tokom noći, dva puta su skloniji dobijanju visokog krvnog pritiska, a kod onih koji pri tom imaju i nemiran san, rizik od te bolesti je čak tri puta veći nego kod onih koji lepo spavaju, upozoravaju naučnici Univerziteta u Klivlendu.
“Naša studija skreće pažnju na veliki broj onih koji loše i malo spavaju u adolescenciji, a pri tom imaju visok pritisak, ali i druge zdravstvene probleme,” istakla je pedijatar Suzan Redlajn.
Ona kaže da su članovi istraživačkog tima utvrdili da loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna.
Tim naučnika proučavao je 238 osoba starosti između 13 i 16 godina i otkrio da je čak 14 odsto ispitanika imalo povišen krvni pritisak ili im je pritisak bio na granici, što se naziva pre-hipertenzija.
Za odrasle osobe, krvni pritisak 140 sa 90 ili viši definiše se kao visok krvni pritisak, ali kod dece već 90 odsto tih vrednosti označeno je kao hipertenzija.
Ispitanici su vodili dnevnike u koje su upisivali podatke o tome koliko su spavali, ali su naučnici uzimali u obzir i to koliko su se pomerali u krevetu da bi utvrdili da li su deca zaista spavala.
Iako im je u tom dobu neophodno devet sati sna dnevno, ispitanici su spavajući provodili u proseku samo 7,7 sati.
Prerano se budilo ili mnogo vrtelo u krevetu pre “padanja” u san čak 16 odsto učesnika studije, a 11 odsto tinejdžera spavalo je manje od šest i po sati u toku noći.
“Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na javno zdravlje,” istakla je Redlajnova i dodala da deo problema potiče od “tehnološke invazije na spavaću sobu” jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni tu oko dece.
Nacionalni institut za srce, pluća i krv upozorio je da kofein i suviše toplo okruženje, takođe, utiču na to da osoba ne može da zaspi.
Aleksandra Milovanović, Tanjug.
