Voda je izvor života i čini 72.8% našeg organizma. Unos vode neophodan je za metabolizam i za fiziološke funkcije. Istovremeno, voda obezbeđuje unos kalcijuma, magnezijuma i fluora. Sa njom:
- održavamo zdravlje svake ćelije u organizmu
- održavamo gustinu krvi normalnom što joj daje moć da bolje protiče kroz krvotok i nosi hranljive materije i kiseonik do ćelija
- potpomaže lakšem varenju
- sprečava zatvor
- čuva kosu, kožu
- podmazuje elastičnost zglobova
- kontroliše unos kalorija
- energiše mišiće
- koža izgleda lepo
- trudnicama je neophodna kao i plodu.
Koliko vode treba uneti dnevno u organizam?
Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od zdravstvenog stanja, telesnih aktivnosti i vremenskih uslova. Takodje, količina vode koja nam je potrebna zavisi od naše težine.
Nedovoljno vode u organizmu dovodi do akutne dehidracije
Prepoznaje se po suvoći usta, smanjenom izlučivanju mokraće, glavobolji i zatvoru. U težim slučajevima može doći i do nesvestice, povećane temperature, umanjenje radne i sportske sposobnosti. Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je uzimati količinu koja nadoknađuje izgubljenu vodu iz organizma mokrenjem, znojenjem, disanjem.
Unos tečnosti pre, za vreme i posle treninga
Većina istraživanja su dokazala da se slabija fizička aktivnost pojavljuje već pri nedostatku tečnosti u količini od 1.8% telesne mase, da dehidriranost muskulature od 3% dovodi do gubitka kontraktilne sposobnosti (snage) od čak 10%, a za 8% smanjuje brzinu! Ovo stanje se već naziva dehidratacija i nadalje može biti kobno po zdravlje sportiste. Kada se izgubi 7% vode dolazi do kolapsa oraganizma.
„Kada vežbate, verovatno je da ćete izgubiti vodu i kroz dah i kroz znoj, a ako dehidrirate, nećete imati dobar trening. Imaćete vrtoglavicu i vaši mišići neće raditi dobro, nećete se osećati dobro mentalno, i možete dobiti grčeve.”
Rene Melton
Gubitak je najveći znojenjem, voda se gubi i putem neprimetnog isparavanja kroz izdahnut vazduh koji je zasićen vodenom parom, kroz kožu, zatim putem mokraće i stolice. Pojačano znojenje veoma brzo dovodi dehidratacije, a time i do „zgušnjavanja“ venćelijske tečnosti i istovremenog isušivanja ćelija.
Voda ima ulogu hlađenja. Da bi se izbeglo pregrevanje tela, neophodno je da se unese što je moguće veća količina odgovarajuće hladne vode, ali ne ledene, da bi hlađenje tela bilo efikasnije.
Napici koji postoje
Nadoknada elektrolita je, prvenstveno natrijuma zajedno sa unosom tečnosti, važna da bi se tečnost zadržala u organizmu i ponovo uspostavila ravnoteža. Danas to nije problem jer postoje posebni napici sa optimalnom koncentracijom natrijuma i drugih elektrolita. Mogu biti:
- Izotonični – imaju isti osmotski pritisak kao i krv. Brzo nadoknađuju izgubljenu tečnost i osiguravaju dovoljnu količinu energije za rad.
- Hipotonični – imaju niži osmotski pritisak od krvi. Mogu da osiguraju odgovarajuću količinu tečnosti, imaju malu količinu ugljenih hidrata i pogodni su za sportiste koji trebaju da održe minimalnu telesnu masu.
- Hipertonični – imaju veći osmotski pritisak od krv. Imaju za cilj punjenje skladišta glikogena u mišićima. Nisu pogodni za korišćenje u toku takmičenja i treninga, uglavnom se primenjuju u oporavku.
Za duže treninge potrebno je nadoknaditi elektrolite, započeti sa obnavljem depoa glikogena i za to su idealni šejkovi. Ovi šejkovi koriste namirnice koje su jako efikasne za detoksikaciju organizma, kao i začine koji nas greju- cimet, đumbir, muskatni orah i karanfilić.
Kada se pije tečnost?
Pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.
Unos tecnosti to jest vode je od velike vaznosti za hidrataciju nase koze i celokupnog organizma. Poznato je da u toku dana treba piti bar dve litre vode, a za one koji treniraju treba i vise piti tecnosti, pre i posle treniga. Moramo znati da je veoma vazno i kakvu vodu pijemo nije svaka voda kvalitetna kao sto je hidrogenizovana voda obogacena vodonikom, koja ubija sve slobodne radikale u organizam.
Pored kvalitetnih hidratantnih krema za negu koze tela i lica treba dovoljno unositi tecnosti u toku dana pozeljno je bar dve litre dnevno jer ko je fizicki aktivan on vise gubi tecnost u toku radnog dana. Najbolj3e je piti dosta hidrogenozovane vode obogacene vodonikom koja cisti i leci nas organizam.
Pijem dosta preciscene nobel vode,ali mi vise prija kada je prohladjena, pa sad ne znam da li to ima veze ili bi trebala da pijem vodu sobne temperature?
Draga Marija, hvala na komentaru i pitanju.
Glavni razlog zašto se više preporučuje mlaka ili topla voda je taj što toplija voda ubrzava varenje i metabolizam. Ukoliko se pije rashlađena voda varenje se usporava a time i metabolizam. Što može imati negativne posledice kao što su loše varenje, nadutost, sporiji metabolizam, stvaranje više masnih naslaga… Naravno, leti je skroz ok piti rashlađenu vodu (ali ne ledenu) kada se želimo rashladiti i spustiti unutrašnju temperaturu tela.
Hvala Vam na savetu.Potrudicu se da vise pijem toplije vode, barem sobne temperature.