Imamo nekoliko dobrih vesti koje želimo da Vam podelimo: ne, kada pojedete mast to Vas ne deblja odmah. Prejedanje makrohranjivih sastojaka (masti, proteina ili ugljenih hidrata) povećava rizik od povećanja telesne težine, rekla je registrovana dijetetičarka Kristin Kirkpatrick sa Wellness klinike u Clevelandu, ali „mast sama po sebi nije nešto što će vas udebljati“.
Ipak, možete shvatiti odakle potiče zabluda. „Masnoća može biti prilično hranjiva“ za one koji broje kalorije, rekla je Kristin, jer je kaloričnija: jedan gram masti sadrži devet kalorija, u poređenju sa četiri kalorije po gramu proteina i četiri kalorije po gramu ugljenih hidrata. „Ljudi takođe mogu povezivati masnoću sa više popustljive hrane, poput maslaca i bifteka“, rekla je Kristin dodajući zabludu da su sve masti nezdrave. Onda postoji jednostavna povezanost da jedenje masti može stvoriti masnoću u organizmu, što nužno nije slučaj; verovatno ćete dobijati kilograme ako jedete prerađenu ili nezdravu hranu ili se neprestano prejedete, uključujući masti, samo što masti same po sebi ne dovode do debljanja.
Da li su masti loše za mršavljenje?
Kristin je rekla da su mnogi njeni klijenti uspeli da smršaju na dijetama sa visokom koncentracijom masti, često zato što rafinirane ugljikohidrate i šećere zamenjuju zdravim mastima (na primer: grickanje orašastih plodova umesto pereca). Popularna ketogena dijeta (sadrži veliku količinu masti i malo ugljenih hidrata) je ona koja je pomogla mnogim ljudima da smršaju, mada je još uvek kontroverzna kod dijetetičara.
Prema Kristin, masti su teže probavljive od ostalih hranljivih sastojaka, poput ugljenih hidrata. To znači da im treba duže vremena da prodju kroz vaš probavni sistem, što vam pomaže da budete duže siti i da smanjite unos grickalica. Masti pojačavaju Vaš metabolizam iz istog razloga; vašem telu je potrebno više energije (aka sagoreva više kalorija) da bi ga probavio.
Koliko masti bi trebalo da unosite?
U proseku, cilj je da se unesete 30% masti od vaše dnevne ishrane, mada je Kristin primetila da to može varirati u zavisnosti od Vaše težine, nivoa aktivnosti i opšteg zdravlja; zato je bolje da se konsultujte lekarom. Takođe bi trebalo da se držite zdravih masti koliko god je to moguće, uključujući avokado, orašaste plodove, soju, maslinovo ulje i masne ribe poput tune i lososa.
Dakle, ne, verovatno Vam nije potrebno da gubite kilograme bez masti ili da ostanete zdravi. Zadržavanje tih zdravih izvora masti kao deo vaše redovne ishrane, uravnoteženo sa ugljenim hidratima i puno proteina, je najbolji način da smršate.
Zašto su zasićene masti zdrave?
Živimo u vremenu zarobljenom između dve filozofije: jedna kaže kako nas zasićene masti ubijaju, a druga pak tvrdi kako su spomenute masti neophodne za istinsku vitalnost. Treba reći kako su u tradicionalnim kulturama zasićene masti predstavljale sveti izvor vitalne energije.
Čovečanstvo je preživljavalo stoljeće po stoljeće zahvaljujući zasićenim mastima, zaviseći od njih jer ishranjuju telo i podstiču dobro zdravlje. Tek smo tokom posljednjih decenija okrenuli leđa prirodnim mastima i prihvatili proizvedena biljna ulja. A nismo li upravo tokom posljednjih decenija svedočili eksploziji degenerativnih stanja poput bolesti srca, dijabetesa i karcinoma?
Slede razlozi koji će vas uveriti da zasićene masti imaju svoje mesto na vašem tanjiru:
Snižavaju rizik za bolesti srca i poboljšavanju stanje holesterola
Istina je upravo suprotna od one koju vam servira medicinska industrija: konzumacija namirnica bogatih zasićenima mastima štiti vaše srce. Naime, zasićene masti snižavaju lipoprotein (a), koji je povezan sa povećanim rizikom za srčane bolesti i koji pridonosi višem nivou HDL (dobrog) holesterola. A on se brine za zdravlje srca.
Sprečavaju gubitak gustoće kostiju, a time i osteoporozu
Svima nama je dobro poznato kako je za jake i zdrave kosti potreban kalcijum. Ali, osim njega, potrebne su nam i zasićene masti i to radi transporta kalcijuma do kostiju. Zbog toga mlečni proizvodi prirodno sadrže i kalcijum i zasićene masti. Ako kalcijum uzimate kao dodatak ishrani, znajte kako od njega nećete imati puno koristi ako u vašoj ishrani manjka zasićenih masnoća.
Ojačavaju imunološki sistem i sprečavaju bolest
Zasićene masti sadrže specijalizovane masne kiseline koje su po svojoj prirodi antigljivične, antimikrobne i antivirusne. Te važne masne kiseline uključuju laurinsku, miristinsku i kapriličnu kiselinu. Ishrana bogata ovim blagotvornim mastima snadbeva telo neophodnim sastojcima za borbu sa patogenim materijama.
Hrane mozak, živčani sistem i hormone
Mozak je pretežno izgrađen od masti i belančevina. I to je odlična stvar. Mozgu trebaju zasićene masti više od bilo koje druge vrste. Čak i mozgu drage omega-3 masne kiseline ne mogu biti upotrijebljene bez zasićenih masti. Osim toga, one olakšavaju živčane signale i proizvodnju hormona. Svi se ovi sistemi u svom funkcionisanju oslanjaju na zasićene masti, kako bi vaš organizam održale zdravim i na kraju krajeva živim.
Međutim, važno je odabrati pravilne zasićene masnoće, poput pravog maslaca i devičanskog kokosovog ulja. Izbegavajte visoko prerađene masti, a pogotovo hidrogenirana ulja, za koje je dokazano da uzrokuju bolesti srca, rak i brojne druge probleme.
Reference:
